Mrkva – prijatelj našeg vida
Mrkva je korjenasto povrće koje se na našim prostorima uzgaja preko 1000 godina. Evropa joj je dom a negdje se može naći i samonikla vrsta mrkve.
Inače je uzgojem i ukrštanjem dobiveno preko 100 različitih vrsta.
Jeste li znali da je mrkva ranije bila ljubičasta, žuta i crvena?! Nakon 16. vijeka holandski farmeri ukrštaju crvenu i žutu sortu i dobijaju narandžastu, slatku sortu koja se do dan danas koristi. Narandžasta je popularna u Evropi dok se ljubičasta koristi u Aziji i Africi.
Boja mrkve ukazuje da je bogata beta karotenom. Opravdano je dobio ime po mrkvi (lat. Carota), jer ona sadrži 407 posto njegove dnevne preporučene doze. Beta karoten jača imunitet, štiti od infekcija i raka. Redovito konzumiranje beta karotena smanjuje rizik od pojave glaukoma i katarakta, pomaže u očuvanju i poboljšanju vida te smanjuje kratkovidnost – posebno kod djece.
Čemu sve doprinosi mrkva:
- štiti kardiovaskularni sistem jer je dokazano da povrće tamnonarandžaste boje ima tu sposobnost.
- zaustavlja proliv i povraćanje kod dojenčadi.
- tjera dječije gliste van.
- zbog bogatog sastava preporučuje se kod slabosti organizma, slabokrvnosti, skorbuta, rahitisa.
- sok od mrkve u kombinaciji sa medom jača imunitet.
- sok od mrkve takođe pospješuje mokrenje
- smanjuje rizik od moždanog udara za 40 posto
- potiče probavu i rad jetre
- štiti od nekolikih vrsta raka
- čuva zdravlje srca i krvnih žila
- poboljšava izgled kože
- čisti organizam
U mojoj kuhinji mrkva se koristi i za slatka i za slana jela. Što se tiče slatkih tu je nezaobilazna torta sa mrkvom, superzdravi rolat. Od slanih jela mrkvu stavljem skoro u sve, osim u neke vrste pita. Ne ide baš u sirnicu, jelde?! Obavezna je u varivima i bosanskom loncu i to u većim količinama.
Mrkva se može jesti prijesna i preporučuje se davati djeci tanko narezane prutiće umjesto grickalica. Možete je narendati zajedno sa mrkvom i cveklom, po potrebi zasladiti medom i imate super moćnu poslasticu koja garantirano jača krvnu sliku i diže željezo u krvi.
Mrkva se takođe može stavljati u kisele zimnice, turšije, šarene salate. Ukoliko imate viška mrkve a kvalitetna je i po mogućnosti domaća, narežite je sitno i zamrznite. Ukoliko volite domaće, povrtne supe iskoristite ljeto i sve što možete naći na pijaci. Pa tako izmješajte sjeckanu mrkvu, peršun, mladi grašak, celer, paštrnjak. Adekvatno uskladištite da ne poprima mirise iz zamrivača i u pola zime po potrebi (jedna šaka otpilike) koristite u supe. Fantazija!!!
